Нека запажања о карактеристикама гомилања ријечи у извјештајима Европске комисије за Босну и Херцеговину
[Quelques observations concernant l’accroissement du vocabulaire dans les rapports de la Commission européenne pour la Bosnie-Herzégovine]

Par Вера Ћевриз Нишић et Ognjen Kurteš
Publication en ligne le 13 mars 2024

Table des matières

Article au format PDF

Нека запажања о карактеристикама гомилања ријечи у извјештајима Европске комисије за Босну и Херцеговину (version PDF) (application/pdf – 218k)

Уводне напомене

1Историја словенских језика и култура, као што је то мање-више случај и са другим, прије свега европским и индоевропским језицима и културама, може се посматрати и као стално смјењивање и супротстављање процеса интеграције и дезинтеграције. Издиференцираност и богатство поjавних облика одређене културе временом могу постајати све израженији, « поготову онда када се развој појединих народа и друштава изнутра и/или споља усмерава у том правцу¹ ». Кад је ријеч о стандардном варијетету језика, познато је да се такав идиом одликује функционалном издиференцираношћу јер задовољава све комуникацијске потребе различитих говорника. А функционално раслојавање стандардног језика настаје као резултат дјеловања трију фактора, и то: човјека, друштва и изражајних могућности путем језичких средстава.

2У овом раду бавићемо се функциoналностилском анализом извјештаја као посебне текстне врсте унутар административног функционалног стила. Сама анализа односиће се на један тип синтаксичких јединица које проширују структуру реченице. Методолошки приступ теми биће квалитативностилистички, при чему су нам примарни функционалностилистички и лингвостилистички критеријуми. Два су основна разлога због којих смо за стилистичку анализу одабрали поменуте синтаксичке форме у административном стилу. Први, зато што гомилање или поновно појављивање једнаких или сличних елемената представља најстарији и најједноставнији поступак организовања текста². Други разлог тиче се саме природе административног стила. Наиме, често се наглашава да се у истраживањима није посветило довољно пажње лингвистичким аспектима правних аката, и поред чињенице да језик један од примарних инструмената нормативне технике. Дуго се било раширено и схватање да административни функционални стил нема синтаксичких особености³.

3Административни стил је језички стил јавне комуникације, чија је примарна писмена форма. Већим дијелом је номиналан и одликују га устаљена правила изражавања, задати обрасци, дуже и компликованије реченице (а што је одлика писаног језика уопште). Као грађу за конкретно истраживање одабрали смо текстове извјештаја Европске комисије о Босни и Херцеговини, у којима се даје мишљење Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у Европској унији⁴. Одабрани текстови потпадају под жанровску врсту законодавно-правног подстила, с доминантом функцијом експлицирања, тј. « предочавања стања примаоцу⁵ ». Ријеч је о тзв. извјештајима за надзирање6, који служе за усмјеравање држава кандидата у њиховим припремама ка Европској унији.

4Прије саме анализе синтаксичких форми које су нам у фокусу истраживања, изнијећемо неколика запажања и о структури текста одабраних извјештаја. Прво што примјећујемо код њих јесте да немају форму устаљене административне схеме, већ их карактерише исказна организација, којом се одликују, прије свега, новински извјештаји као « информативни жанр⁷ ». У конкретним извјештајима, као и у новинским, не налазимо увод ни закључак, већ се читалац уводи in medias res. Сажеци стања и процеса о којима се извјештава (као што су реформа јавне управе, финансијска контрола, јавне набавке, и сл.) састављени су на основу великог броја информација. Тема се развија тако што је на почетку дат резултат (опис тренутне ситуације) те упуте и препоруке за будуће активности. Интерферирајуће особине са жанром информативних извјештаја тичу се и наслова унутар поглавља, који су композиционо издвојени и одговарају садржају разрађених тема, а што доприноси оптимализацији текста и његовој бољој разумљивости.

Синтаксичке карактеристике извјештаја

5Административни текстови често су на мети критике због синтаксичких конструкција које отежавају разумијевање текста, гдје се посебно упозорава на нагомилавање генитива у оквиру именичких синтагми8. Kaд је ријеч о пожељним особинама овог функционалног стила, препознатљивим би требало да га чине « објективност, тачност, јасноћа, сажетост и прегледност9 ». Реченице су веома дуге и вишеструко сложене, са мноштвом уметнутих конструкција. То се често доводи у везу « са захтјевом за прецизношћу и избјегавањем двосмислености10 ». Пошто текстови извјештаја које овдје анализирамо потпадају под преведене текстове с енглеског језика, не би требало да занемаримо ни улогу преводиоца/преводилаца у постизању комуникацијске једнаковриједности, тј. еквивалентности. Када је у питању енглески језик, у литератури се често наводи да је правни вокабулар уско повезан « са синтаксом генерализације: пасивом, номинализацијом и тематизацијом, чији је циљ успостављање дистанце, безличности и могућност брзих генерализација »11. У преводима текстова правне природе, а које карактерише висок степен формалности, често се наилази на изнимну терминолошку прецизност, а, истовремено, и на извјесну семантичку двосмисленост и непрецизност. То преводиоцима у великој мјери отежава посао, јер је неопходно задржати истовјетно значење приликом превођења. Када је ријеч о правним актима као што су извјештаји Европске комисије, преводиоцима умногоме олакшава посао и то што је Европска унија нормирала превођење своје правне тековине прописујући да, између осталог, они « морају бити јасни, једноставни и прецизни¹² ».

6Структурна устаљеност самих извјештаја Европске комисије, која се огледа у синтаксичкој сложености као и у захтјевима за прецизност, условљава честа, како лексичка тако и синтаксичка, понављања. Синтаксичке структуре које проширују структуру реченице настају низањем равноправних елемената у функцији неког реченичног члана. Под равноправним елементима не подразумијева се припадност истој врсти ријечи, већ синтaксички истоврстан однос елемената према надређеном елементу, тј. њихова синтаксичка функција¹³. Граматикализовани тип низања синтаксички равноправних елемената одликује « уређен координирани хомофункционални низ – најмање трокомпонентан, који у својој структури увијек подразумијева везник¹⁴ ». С обзиром на то да административни функционални стил карактерише именски начин изражавања, најзаступљенији тип синтаксичког низања у корпусу чине низови супстантивних или именичких синтаксема¹⁵, супстантивних синтагми или пак конструкције настале њиховом комбинацијом. Будући да компоненте низа на семантичком плану одликује нека врста заједништва, сличности или подударности¹⁶, сви супстантивни низови заступљени у корпусу имају отворену структуру. То значи да односи међу елементима низа « допуштају његово допуњавање новим члановима¹⁷ ».

Низ синтаксема

7Као најучесталији тип синтаксичког низа чији је конституент синтаксема, у корпусу се реализују координиране копулативне синтагме с везником и. Везник и као лексички « сигнификатор¹⁸ » међусобних односа нагомиланих компоненти, доприноси кохезији датих структура на тај начин што их на комуникативном плану представља као уобличену и уређену форму са регуларним односима међу њеним члановима. Нпр.:

8(1) « Zapošljavanje, unaprjeđivanje i otpuštanje državnih službenika na osnovu zasluga nije u potpunosti osigurano. » (14)

9(2) « Novim Zakonom o VSTV-u potrebno je ojačati nezavisnost, profesionalnost i odgovornost pravosuđa. » (17)

10(3) « Hitno su potrebna značajna poboljšanja u pogledu trajanja, kvaliteta i raznolikosti sadržaja obavezne obuke. » (19)

11(4) « Alati za zamrzavanje, upravljanje i oduzimanje imovine stečene krivičnim djelom nisu dovoljno efikasni. » (35)

12У свим наведеним примјерима (1)-(4) као јединице набрајања јављају се апстрактне, девербативне или деадјективне именице¹⁹ (запошљавање, замрзавање, управљање, одговорност и сл.), у синтаксичким позицијама директног објекта, неконгруентног атрибута или субјекта. Дати синтаксички низови настали су поступком изостављања или редукције лексички истородних, комуникативно редундантних дијелова двију или више дубинских реченица доведених у координирану везу. Другим ријечима казано, синтаксичко низање посљедица је дјеловања језичке економије и тежње да реченица има бољу структуру и комуникативну организацију. Њизањем или гомилањем семантички разнородних аспстрактних именица ствара се однос њихове подједнаке важности с циљем да се примаоцу предочи стање ствари.

Синтагматски низ

13И синтаксички низови чији су конституенти синтагматске јединице, реaлизују се на логичко-појмовном плану као поливалентни, тј. комплексни, а на структурном отворени, тј. минимално трочлани. Најширу заступљеност у корпусу имају копулативни низови с везником и, а слиједе их конструкције с везником те. Нпр.:

14(5) « Radna grupa ima mandat da konsultuje stručnjake iz civilnog društva, Centralne izborne komisije i akademske zajednice. » (8)

15(6) « Izbornu kampanju je obilježila retorika podjela, verbalni napadi i nedostatak sadržajnih stranačkih programa za opštine i gradove. » (8)

16(7) « VSTV je izmijenio svoja interna pravila koja se odnose na postupak imenovanja, disciplinske mjere i standarde integriteta... » (17)

17(8) « EU promoviše reformu nacionalnih sistema za upravljanje kako bi se povećala menadžerska odgovornost, dobro financijsko upravljanje prihodima i rashodima, i vanjska revizija javnih sredstava. » (60)

18(9) « Postignut je određeni napredak usvajanjem politika o inkluzivnom obrazovanju, stručnom obrazovanju i osposobljavanju, te razvijanju poduzetničkih vještina. » (7)

19(10) « Prema pravilima EU države članice moraju biti sposobne da osiguraju kvalitetne statističke podatke zasnovane na profesionalnoj nezavisnosti, nepristrasnosti, pouzdanosti, transparentnosti i povjerljivosti, u skladu sa principima evropskog statističkog Kodeksa prakse. » (60)

20(11) « Postignut je napredak u izradi cjelodržavnog informacionog sistema za upravljanje rizikom, unutrašnju kontrolu, te nadzor i izvještavanje o finansijskom upravljanju i kontrolnim aktivnostima (PIFC aplikacija). » (60)

21Најучесталији тип нагомилавања који илуструју примјери (5)-(11), реализован је с лексемом и као везивним елементом међу нагомиланим синтагматским спојевима. Најфреквентнији тип чине трокомпонентни координирани низови, док се четворочлани или многобројнији јављају у мањој мјери. Без обзира на број чланова, тј. да ли је везничка конструкција минимално трочлана или многочлана, у свакој од њих везничка ријеч има формативну функцију, тј. повезује чланове координиране структуре, обиљежавајући њихов међуоднос. Везник и посредује међу јединицама у набрајању, сигнализирајући да се њихови различити лексичкосемантички садржаји налазе у међусобној сагласности. Као и у претходној групи примјера, и овдје су, с обзиром на синтаксичку врсту лексичког елемента који се понавља, највише заступљени девербативни или деадјективни синтагматски низови. Они се реализују најчешће у синтаксичкој позицији објекта и неконгруентног атрибута или, рјеђе, субјекта. Посматрано из синтаксичко-семантичког угла, нагомилавањем објекатског конституента као зависног члана подређеном предикату, његов семантички садржај ставља се у значење интерференције према глаголу. Такви низови појављују се у вези с конкретношћу и јасношћу садржаја, јер је познато да се у правном дискурсу велика пажња посвећује чињеничности и прецизности навођења података. С друге стране, синтагматски детерминативни низови у функцији неконгруентног атрибута, бивају продужено перципирани, јер ту именице наступају у синтаксичкој функцији која им примарно не припада. Такви низови повећавају степен аналитичности извјештавања, како би се, са што више различитих појединости, о догађајима и појавама дао што прецизнији и објективнији опис.

22Синтаксички низови с везником те, као у примјеру (11), рјеђе се јављају у корпусу. Претпостављамо да је један од разлога и то што је везник те, уз везник па, специјализован за изражавање « разновремених или узрочно условљених смисаоних односа²⁰ ». Синтаксичи низови с везником те овдје функционишу као својеврсна стилска резерва, тј. углавном се јављају када је потребно избјећи понављање везника и.

Комбиновани низ

23Комбиновани низови чине најфреквентнију скупину синтаксичког нагомилавања. Они настају уланчавањем синтаксема и синтагми, а њихов напоредни однос најчешће експлицира везник и. Нпр.:

24(12) « Kapaciteti zemlje u oblasti istraživanja su veoma ograničeni, dok se trend odliva mozgova nastavlja, pogotovo u sektorima zdravstva, medicine i informacionih tehnologija. » (54)

25(13) « U januaru 2021. godine FBiH je do januara 2022. godine produžila stupanje na snagu grupe podzakonskih akata koji propisuju godišnje i srednjoročno planiranje rada, monitoring i izvještavanje. » (13)

26(14) « Nije bilo napretka u uspostavi koherentnog sistema za fer ocjenu učinka, unaprjeđenje i obuku kao pravo državnog službenika. » (14)

27(15) « Vlasti su otvorile dodatno sklonište za djecu bez pratnje u prihvatnom centru Duje uz adekvatan smještaj, zaštitu i životne uslove, ali kapaciteti nisu dovoljni da zadovolje sve potrebe. » (41)

28(16) « Potrebna je bolja koordinacija između administrativnih struktura kao i provedbena pravila kako bi se osiguralo pravilno predviđanje, obračun, prikupljanje, plaćanje i kontrola sopstvenih sredstava. » (110)

29(17) « Transparentnost treba značajno poboljšati kroz interakciju pravosuđa sa pravnom strukom, korisnicima usluga pravosuđa, medijima i javnošću u cjelini. » (19)

30(18) « Pravila o imenovanju, napredovanju, sukobu interesa i disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca ne štite u dovoljnoj mjeri njihovu nezavisnost. » (17)

31(19) « Glavni izvori emisija u Bosni i Hercegovini i dalje su termoelektrane, elektrane na ugalj, industrija, grijanje kućanstava i transport. » (101)

32И код синтаксичког гомилања комбинованог типа (12)-(19), као и у претходним примјерима, преовладавају трочлани координирани низови, у које су уланчане девербативне или деадјективне именица и именичке синтагме. Нагомилавањем именичких појмова и синтагми тако што сваки конституент низа представља самосталан, посебан појам коме одговара и посебна представа, номинацијски се усложава синтаксички низ, па је укупност поруке датих исказа усмјерена само на референт. Такви низови могу бити и додатно, семантички усложени када се из једног именичког појма изводи њему надређен појам и именује именицом, а првобитна именица постаје њена одредба. Тако се у синтаксичком низу у примјеру (12) реализује и плeоназам јер се именица сектор, употријебљена у значењу « део, огранак²¹ » јавља као експонент општег својства декомпонованих именичких појмова здравство, медицина и (информационе) технологије. Довођењем у координирани низ, кључне појаве именују се одредбом, а фокус је на именици општијег значења (сектор). Плеонастички изрази, познато је, настају употребом ријечи које су сувишне, најчешће « зато што су истозначнице (нпр. ареал, подручје) или зато што им је значење већ садржано у другој ријечи (нпр. процес сушења)²² ». Плеонастичке конструкције овог типа у апстрактиним стиловима, попут административног, веома су честе. До њихове појаве долази због тежње за експлицитним начином изражавања и служе за прецизирање или истицање садржаја. Слично као и у новинском дискурсу, употребом плеоназма пошиљалац поруке осигурава да ће је « прималац правилно декодирати23». Такви синтаксички низови специфични су за извјештавање о развоју догађаја или процеса, гдје им је примарна комуникацијска функција експлицирати садржај и предочити примаоцу стање.

Закључне напомене

33У овом раду покушали смо освијетилити неке језичко-стилске специфичности синтаксичких структура понављања у извјештајима Европске комисије за Босну и Херцеговину, јер се извјештаји као законодавно-правни жанр одликују структурном устаљеншћу, која често условљава не само лексичка него и синтаксичка понављања. Пошто административни функционални стил у цјелини карактерише именски начин изражавања, најзаступљенији тип синтаксичког низања у корпусу су чинили супстантивни низови, у којима се најчешће нагомилавају именичке синтагме и/или деадјективне и девербативне именице. Доминација девербативних и деадјективних именица као конституената координираног низа у сагласју је с номиналношћу и апстрактношћу језика права. Кад је ријеч о типу координиране конструкције којом се синтаксички проширује структура реченица, трочлани копулативни низови с везником и имају висок степен схематизираности, па можемо закључити да уједно представаљају устаљени облик синтаксичког нагомилавања у анализираним извјештајима. Супстантивни низови у датим текстовима служе као средство стварања схематизираног дискурса. И поред своје сложености, синтаксичко нагомилавање има различите комуникативне и стилске функције. Анализа је показала да се нагомилавањем супстантивних јединица, прије свега именица и именичких синтагми од великог броја елемената, избјегава редундантност а повећава информативност и степен прецизирања и експлицирања садржаја. Захваљујући учесталости синтаксичких структура с нагомилавањем, анализирани извјештаји показују вискок степен језичке економије, тако што редукцију на плану израза често не прати и редукција на плану садржаја.

Bibliographie

Notes

Pour citer ce document

Quelques mots à propos de :  Вера Ћевриз Нишић

Droits d'auteur

This is an Open Access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License CC BY-NC 3.0 (https://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/fr/) / Article distribué selon les termes de la licence Creative Commons CC BY-NC.3.0 (https://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/fr/)