https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1523 La revue Numéro 8 fr mer., 01 nov. 2023 20:06:40 +0100 dim., 21 janv. 2024 09:55:53 +0100 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1523 0 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1743 Dans la standardisation de la langue bosnienne, les guides de l’orthographe de l’auteur Senahid Halilović publiés en 1996 et en 2017 ont joué le rôle le plus important. Bien que ce soit le même auteur qui a rédigé les deux manuels, nous avons constaté qu’ont été appliquées différentes approches de la standardisation ayant abouti à des solutions différentes. Cela a suscité des opinions contradictoires de la part des linguistes, mais aussi du grand public. Cet article examine dans quelle mesure les solutions orthographiques proposées dans Pravopis bosanskoga jezika (Guide de l’orthographe de la langue bosnienne) de 1996 ont été adoptées dans différents styles fonctionnels de la langue bosnienne et l’introduction des formes doubles et multiples dans Pravopis bosanskoga jezika de 2017 a été justifiée. L’analyse des corpus a démontré que certaines solutions proposées dans Pravopis de 1996 ne se sont jamais enracinées, c’est-à-dire que les formes doubles et multiples de l’orthographe déterminent toujours les caractéristiques fondamentales de la langue bosnienne. Par conséquent, nous pouvons attester que Pravopis bosanskoga jezika de 2017 n’a pas déstabilisé la norme et, qu’en raison de son caractère inclusif, tous les styles du bosnien se trouvent sous les auspices de la norme. U standardizaciji bosanskog jezika najznačajniju ulogu odigrali su pravopisi bosanskog jezika Senahida Halilovića iz 1996. i 2017. godine. Premda su oba pravopisa potekla od istog autora, različiti pristupi standardizaciji rezultirali su i različitim rješenjima, što je proizvelo oprečne stavove lingvističke, ali i šire javnosti. U ovom se radu preispituje u kojoj su mjeri ponuđena pravopisna rješenja u Pravopisu bosanskoga jezika iz 1996. usvojena u različitim funkcionalnim stilovima bosanskog jezika, odnosno da li je opravdano uvođenje dvostrukih i višestrukih rješenja u Pravopisu bosanskoga jezika iz 2017. Na temelju analize korpusa utvrđeno je da pojedina predložena rješenja u Pravopisu bosanskoga jezika iz 1996. nisu zaživjela, odnosno da su dvostrukosti i višestrukosti i dalje temeljna odlika bosanske jezičke prakse. U skladu s tim može se utvrditi da Pravopis bosanskoga jezika iz 2017. nije destabilizirao normu, nego su njenim inkluzivnim karakterom svi stilovi bosanskog jezika ušli pod okrilje standarda.] mer., 03 janv. 2024 11:17:46 +0100 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1743 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1608 In this paper, we tried to point out some linguistic and stylistic specificities of the syntactic structures of repetition in the reports of the European Commission for Bosnia and Herzegovina, because reports as an administrative genre are characterized by a structural stability that often conditions not only lexical but also syntactic repetitions. Since the administrative functional style as a whole is characterized by the nominal way of expression, the most represented type of syntactic sequence in the corpus was substantive, i.e. non-predicate sequences, in which noun phrases and/or dejective and deverbative noun lexemes accumulate most often. The dominance of deverbative and dejective nouns as constituents of a coordinated sequence is in agreement with the nominality and abstractness of the administrative language. When it comes to the type of coordinated construction that syntactically expands the sentence structure, three-member copulative strings with the conjunction i (and) have a high degree schematization, so we can conclude that they also represent an established form of syntactic accumulation in the observed reports. Substantive syntactic sequences in these texts serve as a means of creating schematized discourse. In addition, syntactic accumulation, despite its complexity, has various communicative and stylistic functions. The analysis proved that the accumulation of substantive units, primarily nouns and noun phrases from a large number of elements, avoids redundancy and increases informativeness and the degree of specification and explanation of the content. У овом раду покушали смо да укажемо на неке језичке и стилске специфичности синтаксичких структура понављања у извјештајима Европске комисије за Босну и Херцеговину. Извјештаје као административни жанр карактерише структурална стабилност која често условљава не само лексичка него и синтаксичка понављања. С обзиром да је административни функционални стил у цјелини карактеристичан по номиналном начину изражавања, као најзаступљенији тип синтаксичког низа показао се супстантивни, гдје се најчешће нагомилавају именичке фразе и/или деадјективне и девербативне именице. Доминација девербативних и деадјективних именица као конституената координираног низа, у складу је са номиналношћу и апстрактношћу административног језика. Трочлани копулативни низ с везником и има висок степен схематизованости, па уједно представља устаљени облик синтаксичке кумулације у посматраним извјештајима. Кумулација синтаксички истоврсних ријечи, упркос својој сложености, има различите комуникативне и стилске функције. Захваљујући њиховој учесталости, анализирани извјештаји Европске комисије за Босну и Херцеговину показују висок степен језичке економије јер редукцију на плану израза најчешће не прати редукција на плану садржаја. sam., 16 déc. 2023 14:31:01 +0100 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1608 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1524 Тужбалице су литерарно-фолклорна форма која прати погреб као обред прелаза. Циљ овог рада јесте да покаже у којој мјери и на који начин се елементи обреда прелаза са самог погребног обреда пресликавају и на тужбалице као обредне пјесме које тај обред прате. Осим теоријских поставки Ван Генепа (Обреди прелаза), од велике помоћи биће нам и теоријске концепције Жилбера Дирана (Антрополошке структуре имагинарног). Корпус чине српске народне тужбалице забиљежене током 19. вијека и прве половине 20. вијека. Будући да постоје готово у свим заједницама свијета, тужбалице су идеалан материјал за студије културе, јер указују на митолошке и имагинативне аналогије и интеркултуролошку испреплетаност. Oral laments represent a form of folk literature that accompanies funerals and mourning rituals as a rite of passage. The aim of this paper is to show to what extent and in what way the elements of rites of passage from the funeral rite itself are reflected in the laments as ritual songs that accompany these rites. In addition to the theoretical positions of Van Gennep (Rites of Passage), the theoretical concepts of Gilbert Durand (Anthropological Structures of the Imaginary) will be of great help to us. The corpus consists of the selected Serbian folk laments recorded during the 19th century and the first half of the 20th century. Since they exist in almost all the communities of the world, laments are perceived as the ideal material for cultural studies, because they point out to relevant mythological and imaginative analogies and intercultural intertwinings. mer., 01 nov. 2023 20:08:02 +0100 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1524