https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1017 Index des publications de auteurs Selena STANKOVIĆ fr 0 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1319 Dans ce travail, nous examinons l’emploi du génitif qualitatif serbe en fonction de l’attribut non congruent dans le roman Le Sang impur (Нечиста крв) de Borisav Stanković. Il est question du génitif qui, étant en position du déterminant/objet possédé, désigne une qualité particulière inhérente d’un être ou d’un objet qui occupe la position du déterminé/possesseur. Nous analysons d’abord la structure syntaxique et les modèles sémantiques de syntagme substantival à génitif qualitatif adnominal. Ensuite, dans la traduction française dе ce roman, nous déterminons, par le biais de l’approche contrastive, les équivalents de la construction génitivale serbe. На примерима из романа Нечиста крв Борисава Станковића у раду се разматра употреба српског квалитативног генитива у функцији неконгруентног атрибута. Реч је о генитиву који се налази на позицији детерминанта/посесума и означава неко неотуђиво карактеристично својство бића или предмета у служби детермината/посесора. Анализирају се синтаксичка структура и семантички модели супстантивне синтагме са квалитативним адноминалним генитивом. У преводу овог романа на француски језик контрастивним приступом утврђују се и еквиваленти српске генитивне конструкције.     dim., 31 mars 2019 20:42:07 +0200 mar., 07 déc. 2021 09:35:52 +0100 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1319 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1184 L’objectif de cet article est de prendre en considération les attitudes des étudiants de la Faculté des Sciences Naturelles et des Mathématiques de l’Université de Niš (Serbie) à l’égard de la langue française en général et de l’apprentissage de cette langue étrangère en particulier. À cet effet, (a)  nous examinons l’opinion des étudiants sur la nécessité de connaître le français et sur l’importance de l’apprentissage de cette langue, ainsi que sur la portée de la maîtrise du français dans leur future profession et dans leur vie quotidienne ; (b) nous définissons des facteurs qui influencent leur choix de la langue française en tant que cours optionnel ; (c) nous analysons la motivation des apprenants pour l’apprentissage du français, ainsi que des facteurs agissant sur la motivation pour la maîtrise de cette langue étrangère et (d) nous recherchons s’il y a des différences entre les attitudes des étudiants qui optent pour le cours Langue française et celles des étudiants qui, dans leurs programmes d’études, n’ont pas la possibilité de choisir le cours nommé. Le but de cette étude est également de faire ressortir la nécessité et l’importance de la présence de la langue française dans le cadre de tous les programmes d’études à la Faculté des Sciences Naturelles et des Mathématiques à Niš. En vue de réaliser notre recherche, nous avons constitué deux questionnaires : a) l’un pour déterminer les attitudes des étudiants qui suivent le cours Langue française (cours optionnel) au premier cycle d’études et/ou au master – ce sont les étudiants du Département de géographie (les programmes d’études de Géographie et de Tourisme) ; b) le deuxième pour découvrir les attitudes des étudiants auxquels les programmes d’études choisis n’offrent pas de cours de français (les programmes d’études d’autres départements à la Faculté : biologie, chimie, physique, etc.). У раду се разматрају ставови студената Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу (Србија) према француском језику уопште и према учењу овог страног језика. При томе се (а) испитује мишљење студената о потреби познавања и значају учења француског језика, као и о важности владања овим страним језиком у будућој професионалној каријери и у свакодневним животним околностима, (б) дефинишу фактори који утичу на опредељење студената овог факултета за Француски језик као предмет по избору, (в) анализира мотивисаност испитаника за учење француског језика, као и чиниоци који обликују мотивацију за овладавање овим страним језиком и (г) утврђује да ли постоји разлика у односу према француском језику између групе испитаника који су се определили за курс Француски језик и групе испитаника који у својим студијским програмима немају могућност избора поменутог предмета на Факултету. Циљ истраживања је такође да се укаже на потребу и важност заступљености француског језика на свим студијским групама Природно-математичког факултета у Нишу. У складу са постављеним циљевима, састављена су два упитника за спровођење истраживања: а) један за утврђивање ставова испитаника који на основним или мастерским академским студијама похађају курс Француски језик као изборни предмет, а то су студенти Департмана за географију (студијски програм Географија и студијски програм Туризам), и б) други за утврђивање ставова испитаника на чијим студијским програмима курс француског језика није заступљен (студијски програми на осталим департманима Природно-математичког факултета у Нишу). jeu., 26 janv. 2017 22:07:00 +0100 dim., 26 févr. 2017 20:06:15 +0100 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1184 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1101 Le présent texte propose d’examiner les éléments du substrat roman en tant qu’une des couches plus importantes de l’héritage linguistique et culturel sur le terrain des parlers serbes de la région dialectale de Prizren et du Timok. L’objectif est de relever l’influence des langues romanes balkaniques sur les parlers serbes mentionnés aux niveaux phonétique, morphologique, syntaxique et lexical. Autrement dit, le but de l’article est de mettre en évidence les traits communs aux langues slaves et non-slaves balkaniques qui se sont développés dans les idiomes slaves sous l’influence des idiomes non-slaves balkaniques ; dans ce processus, le rôle décisif appartenait aux dialectes romans dans lesquels ces traits sont d’abord apparus et dont les représentants se sont assimilés aux Slaves sur le territoire des Balkans centraux. Les particularités structurelles balkanistiques des parlers de la Serbie du Sud-Est représentent des innovations qui sont inconnues aux autres dialectes serbes ; ce sont des innovations qui qualifient ces parlers comme les plus révolutionnaires de tous les dialectes serbes et grâce auxquelles, tout aussi qu’à un certain nombre d’archaïsmes, ils tiennent une place particulière parmi les dialectes serbes. У раду се разматрају елементи романског супстрата као једног од важнијих слојева језичког и културног наслеђа на подручју српских говора призренско-тимочке дијалекатске основице. Указује се на утицај романских балканских језика на поменуте српске говоре на фонетском, морфолошком, синтаксичком и лексичком плану, одн. на заједничке особине у балканским словенским и несловенским језицима које су се у словенским идиомима развиле под утицајем несловенских балканских идиома, а најзначајнију улогу у томе имали су романски дијалекти у којима су се оне најпре појавиле и чији су се представници асимилирали са Словенима на територији централног Балкана. Структуралне балканистичке особености говора југоисточне Србије представљају иновације којих нема у осталим српским дијалектима; то су иновације које призренско-тимочке говоре чине најреволуционарнијим међу српским говорима и захваљујући којима, на једној страни, али и одређеном броју архаизама, на другој, они заузимају посебно место међу српским дијалектима. lun., 14 sept. 2015 15:22:15 +0200 lun., 14 sept. 2015 15:28:22 +0200 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1101 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1008 Dans le présent article, nous nous proposons de faire une analyse del’adaptation morphologique et de l’intégration lexicale et morphosyntaxique des emprunts d’origine française dans les parlers de la région dialectale de Prizren et du Timok. À partir d’un corpus extrait des dictionnaires publiés de la zone de l’idiome du Timok et de la Lužnica, de celui de Zaplanje et de celui de la Morava du Sud, nous prenons en considération, d’abord, la structure du matériel linguistique recherché, c’est-à-dire nous définissons les catégories de mots et les sphères de l’emploi auxquelles appartiennent les emprunts français dans les parlers serbes mentionnés. Ensuite, nous examinons les unités lexicales qui sont dérivées des emprunts d’origine française antérieurement complètement intégrés dans ces idiomes locaux serbes, c’est-à-dire nous déterminons le procédé de dérivation par lequel les mots dérivés sont créés et nous définissons les sortes de mots dont ils font partie.    Рад се бави морфолошком адаптацијом француских позајмљеницау говорима призренско-тимочке дијалекатске области и њиховом интеграцијом у лексички састав и морфосинтаксичку структуру локалних југоисточносрбијанских говора. На корпусу који нуде објављени речници са подручја тимочко-лужничког, заплањског и јужноморавског идиома, (а) анализира се структура истраживаног језичког материјала, тј. одређују се категорије речи и сфере употребе којима дате француске позајмљенице припадају, (б) разматрају се и речи изведене од француских позајмљеница које су претходно потпуно интегрисане у наведене српске народне говоре, одн. утврђују се модели њихове деривације и врсте речи којима оне припадају.    jeu., 05 févr. 2015 22:15:13 +0100 mer., 01 déc. 2021 14:43:52 +0100 https://etudesslaves.edel.univ-poitiers.fr:443/etudesslaves/index.php?id=1008